Одлагање будилника је један од окидача хроничног умора, тврде руски научници

Одлагање будилника на само неколико минута може бити један од окидача хроничног умора, установили су руски научници. И то није једино што треба да нас брине: ова навика узрочник је и других проблема са здрављем, како фиизчким, тако и менталним.

Звук будилника ујутру један је од најгорих звукова на свету, а осећај његовог одлагања – можда и један од најлепших осећаја. Ипак, ова навика никако није добра за нас, јер не само да се за то мало времена нећемо наспавати, већ ћемо и пореметити циркадијални ритам, који регулише бројне процесе у мозгу и  на тај начин контролише и усклађује функције најважнијих органа.

Устајемо, не устајемо: Мозак је потпуно дезоријентисан ако одлажемо аларм

По речима руског ендокринолога Ане Одериј, одлагање аларма ујутру неће нас вратити у дубок сан, већ у онај плићи: стога за тих 5, 10 или 15 минута колико мислимо да спавамо, ми заправо само дремамо, услед чега се мозак потпуно дезоријентише. Као последица оваквог сна могу се јавити и симптоми „мождане магле“, малаксалости и главобоље, које могу трајати и сатима након коначног буђења.

Уколико аларм ујутру одлажемо тек понекад, трајне последице по здравље врло вероватно нећемо имати, али ако тако нешто пређе у навику, поседице по здравље могу бити осетне. „Са временом се на овај начин нарушава циркадијални ритам и мозак једноставно престаје да разуме када је време да се укључи. Уместо буђења одједном он добија низ лажних сигнала“, појашњава руски стручњак.

Осим што заваравамо мозак, одлагањем аларма утичемо и на хормоне у организму

Ови лажни сигнали, осим физичких симптома, утичу и на појачано лучење хормона стреса, кортизола, због чега са временом буђење постаје све већи и већи стрес за организам. Осим тога, и одлазак на спавање увече постаје све мучнији и мучнији, јер ниво овог хормона у организму није на уобичајеном нивоу, већ остаје повишен, пише руска Газета.

Дугорочно, проблеми са одласком на спавање и потешкоће са буђењем ујутру прерастају у хроничан умор, који се манифестује не само кроз тренутне симптоме попут „мождане магле“ или главобоље, већ и кроз проблеме са меналним здрављем: емоционалном регулацијом, развојем анксиозности, па чак и депресивних стања. Нарочито уколико предиспозиције за овако нешто већ постоје.

rt.rs