Хипноза (такође названа хипнотерапија) је проучавана за бројна стања, укључујући синдром иритабилног црева (ИБС), анксиозност (нпр. пре медицинских процедура или операција), симптоме менопаузе, валунге врућине код преживелих од рака дојке, главобоље и посттрауматски стресни поремећај. Такође је проучавана за контролу бола и престанак пушења. Постоје докази да хипнотерапија усмерена на црева (врста хипнотерапије у којој практичари дају сугестије усмерене на то да људима омогуће контролу и нормализацију својих гастроинтестиналних функција) може помоћи у ублажавању симптома и побољшању квалитета живота код људи са ИБС-ом. Практичне смернице које је 2021. године издао Амерички колеџ за гастроентерологију препоручују психотерапије усмерене на црева, укључујући хипнотерапију усмерену на црева, за лечење симптома ИБС-а. Међутим, ова препорука је условна и заснована на доказима веома ниског квалитета. Све већи број доказа сугерише да хипноза може помоћи у управљању неким болним стањима. Неке студије су показале обећавајуће резултате хипнозе за анксиозност повезану са медицинским или стоматолошким процедурама, али укупни докази нису коначни. Студије о хипнози као помоћи у престанку пушења дале су контрадикторне резултате. Постоје неки докази који указују на то да хипноза може помоћи у побољшању одређених симптома менопаузе, као што су валови врућине. У документу Северноамеричког друштва за менопаузу из 2015. године препоручена је хипноза за управљање валовима врућине, али је признато да су повољни докази ограничени.
www.nccih.nih.gov
Postoji mnogo definicija o tome šta je to hipnoza.
Jedna od njih, koja možda najbolje opisuje fenomen hipnoze, je ta da je hipnoza veštački izazvano stanje izmenjene, sužene svesti. To stanje se karakteriše uvećanom pažnjom, koncentracijom i izuzetno povećanom sugestibilnošću.
Stanje hipnoze nije stanje sna, iako je u toku hipnoze moždana aktivnost usporena, a kora velikog mozga inhibirana. Ali to nije difuzno kao kod sna, već parcijalno pogađajući uglavnom motorne zone u kori velikog mozga. U pravom snu, mentalna aktivnost je zaustavljena, dok je u hipnozi mentalna aktivnost održana i aktivna.
Hipnotičko stanje se karakteriše koncentracijom pažnje i izuzetno velikom sugestibilnošću. Ona je daleko veća nego u budnom stanju. To omogućava implementaciju hipnotičkih i posthipnotičkih sugestija koje deluju dugotrajno po izlazu iz hipnotičkog sna. Najčešći opis hipnotičkog sna je osećaj duboke relaksacije, prijatno, mirno stanje slično meditaciji.
U stanju hipnoze klijent nikada ne spava, svestan je a pojedina čula su osetljivija nego u budnom stanju.
Kod pojedinih klijenata postoji određena doza straha od prve hipnoterapijske seanse. Ona je izazvana uglavnom strahom od nepoznatog iskustva koji ih očekuje kao i osećanjem gubitka kontrole tokom hipnotičkog sna.
Hipnoterapeut je tu da pomogne, pa se posle prve seanse ovo osećanje gubi i klijenti sa uživanjem ulaze u hipnotičko stanje kod svake sledeće hipnoterapijske seanse.
hipno-psihocentar.rs
