Од рецепата до финансија, све више људи се ослања на четботове када су им потребни савети. Ипак, иако многи АИ програми делују паметно и уверљиво, више студија је показало да нису најбољи извор помоћи када је у питању наше здравље. До сада се то приписавало недостатку „знања“ четбота, али сада научници тврде да су открили прави разлог.
Вештачка интелигенција се све више „увлачи“ у нашу свакодневицу – помаже код писања или решавања сложених проблема за неколико секунди. Логично је да су управо зато многи почели да је користе и за оно најважније: Здравље. Ипак, колико је заиста паметно препустити симптоме алгоритму?
Да би тестирали колико добро четботови засновани на великим језичким моделима помажу у разумевању уобичајених симптома, истраживачи са Оксфорда су спровели једноставну студију: Учесницима су дати кратки описи здравствених проблема, а затим су или користили четбот – да их посаветује – или су се ослањали на уобичајене изворе. На крају су морали да добију одговоре на два кључна питања: Шта би могао бити узрок симптома и где треба потражити помоћ.
Резултати нису били охрабрујући – они који су користили четботове ређе су добијали тачну дијагнозу, а нису били ни успешнији у процени где да се обрате за помоћ. Другим речима, четботови им нису донели стварну корист.
Занимљиво је да проблем није у недостатку знања, јер када су исти сценарији дати директно четботовима, без људског посредовања, резултати су били знатно бољи – системи су у већини случајева препознавали релевантна стања и предлагали одговарајући ниво неге.
Где онда настаје проблем? У комуникацији. У разговорима са људима, четбот би често негде поменуо тачну дијагнозу, али корисници то нису увек препознавали или памтили. Понекад су давали непотпуне информације, а дешавало се и да четбот погрешно протумачи кључне детаље. Испада да је јаз између човека и машине већи проблем од самог „знања“ алгоритма.
Ово открива и друге слабости начина на који се вештачка интелигенција тестира. На формалним тестовима и у контролисаним условима, модели делују импресивно, али стварни живот је непредвидљив: Људи не описују симптоме довољно јасно и често погрешно разумеју одговоре. У таквом окружењу, перформансе четбота нагло падају.
Управо ту се види разлика између машине и улгое човека у медицини. Рад лекара није само препознавање симптома, већ и разумевање приче пацијента, постављање правих питања и изградња поверења, а то је тешко „уклопити“ са алгоритмом. За сада, барем, здравствене одлуке и даље захтевају људско расуђивање, разумевање контекста и емпатију, преноси „Сајенс алерт“.
То, међутим, не значи да вештачка интелигенција нема место у медицини. Данашњи четботови много боље функционишу као „невидљива подршка“ у сређивању информација, писању белешки, сумирању картона или припреми документације. Ту су већ корисни и штеде време. Поред тога, до сада се АИ користила за откривање и усавршавање многих лекова и терапија широм света, а време ће показати да ли ће се комуникација са људима у овом пољу побољшати.
rt.rs
