Rehabilitacija svinjske masti!

Пржење на масти је здравије него на сунцокретовом уљу, кажу научници.

Деценијама су нас дезоријентисали информацијама о храни коју једемо, говорећи нам шта је здраво, а шта није. На пример, од почетка 20. века говорили су нам да је свињска маст нездрава и да је треба заменити биљним уљима. Али, шта је заправо истина?

Истина и лаж су замењене местима.

Истина је супротна од онога у шта су нас убеђивали. Тачно је да конзумирање масти треба да буде умерено, али пржење хране на масти је здравији приступ него коришћење већине биљних уља. То потврђују најновија истраживања.

Биљна уља ослобађају отрове при пржењу.

У стварности, када се загреју до температуре за пржење, многа биљна уља ослобађају токсична једињења која могу изазвати бројне озбиљне здравствене проблеме, укључујући рак, деменцију и болести срца.

Истраживање професора Мартина Гротвелда Де Монфора

Професор Мартин Гротвелд Де Монфор са Универзитета у Лестеру, стручњак за биоаналитичку хемију и хемијску патологију, недавно је замољен да спроведе истраживање како би утврдио које кулинарске масти и уља су најздравија. Његови закључци довели су у питање досадашња уверења о употреби засићених у односу на полинезасићене масти.

Иако нам дуго говоре да су полинезасићене масти, као што су оне у сунцокретовом уљу, здравије од засићених масти које се налазе у путеру и масти, Де Монфорови резултати говоре другачије.

Из чланка објављеног на сајту Универзитета:

„Када се масти и уља загревају, долази до промене њихове молекуларне структуре. При томе настају хемијска једињења која се зову алдехиди. Они могу довести до срчаних болести и рака.“

Професор Гротвелд је открио да сунцокретово и кукурузно уље производе и до 20 пута више опасних алдехида него што препоручује Светска здравствена организација (СЗО). Он и његов тим установили су да храна пржена на уљу од уљане репице, путеру, гушчијој масти или маслиновом уљу ослобађа знатно мање токсичних алдехида него она пржена на сунцокретовом, кукурузном и другим уобичајено коришћеним биљним уљима.

Ово је поучна прича. Маст је само један од многих производа које су нам саветовали да избацимо из исхране. Као и код многих других тобоже „нездравих“ намирница, стварни разлог је био профит – неко је желео да заради на њеној замени.

У случају масти, компанија Procter & Gamble нас је обманула како би продала свој нови производ – Crisco, изумљен у лабораторији 1907. године.

Године 1906. објављен је роман „Џунгла“ Ептона Синклера. У њему су биле описане натуралистичке сцене рада у месној индустрији и мрачне сцене чикашких кланица. Иако је у питању фикција, описи радника који падају у кључале казане с машћу били су довољни да код многих изазову гађење и одбојност.

Ипак, гађење јавности према употреби масти, изазвано читањем књиге, можда није било довољно да се промени ситуација на тржишту — све док компанија „Procter & Gamble“ није почела да продаје посебан маргарин (тврду масноћу), направљену од биљних уља.

Компанија је активно тражила начин да се реши огромних количина уља од памука, јер се тржиште свећа нагло смањило након изума електричне сијалице.

Године 1907, немачки хемичар Е. С. Кајзер представио је у седишту компаније „Procter & Gamble“ у Синсинатију свој изум: масну куглу која је изгледала као маст и припремана као маст — али без икакве везе са свињама. То је било хидрогенизовано памучно уље.

Компанија је путем паметног маркетинга успела да убеди јавност, која је већ осећала гађење због Синклерове књиге, да је у лабораторији створен производ који је чистији и здравији.

„Procter & Gamble“ је покренула рекламну кампању којом је људе навела да мисле да постоје страшне приче о фалсификованој масти. Остали рекламни материјали хвалили су Crisco као чисту и здраву храну. Производ је пакован у белу амбалажу, а у масе је послат слоган:

„Желудац поздравља Crisco“. Остало је — историја.

Године 1950, научници су поново „упрљали“ репутацију масти, тврдећи да засићене масти узрокују срчане болести.

До тог тренутка, широке народне масе су већ почеле да избегавају маст.

Сваки пут кад вам кажу да је у лабораторији створен производ квалитетнији и здравији од природне супстанце коју су ваши преци користили хиљадама година — неће вам шкодити здрава доза скепсе. Размишљајте својом главом, иначе ћете поново постати жртва обмане.

Чињеница да је преко 90% светске популације у истој ситуацији — није разлог за спокој, нити оправдање за лакомисленост.

Сергеј ТКАЧ

Превела Слађана Лазић