Brzina kojom creva prerađuju hranu i izbacuju stolicu nije samo stvar dobre probave, već faktor koji može direktno da utiče na razvoj teških oboljenja, uključujući i rak debelog creva.
Ljudski organizam bez prestanka radi na razgradnji unesene hrane. Hranljive materije se prikupljaju kako bi se obezbedila energija za funkcionisanje tela, dok se nesvareni ostaci polako pretvaraju u stolicu – otpadne materije predodređene za izbacivanje iz sistema.
Međutim, vreme potrebno da se ovaj proces privede kraju drastično varira od osobe do osobe. Nova naučna saznanja sve jasnije pokazuju da brzina varenja nosi daleko veći uticaj na zdravlje nego što se ranije pretpostavljalo.
Zanemareni faktor koji oblikuje mikrobiom
Sveobuhvatna studija, objavljena 2022. godine u časopisu „Gut“, skreće pažnju na to da je vreme prolaska hrane kroz digestivni trakt ključan, a u medicini do sada u velikoj meri zanemaren element zdravlja ljudi.
Analizirajući postojeća naučna istraživanja, tim stručnjaka iz Danske i Belgije otkrio je da takozvana brzina tranzita, odnosno vreme koje je potrebno hrani da prođe kroz ceo digestivni trakt i izađe iz tela, direktno oblikuje sastav crevnog mikrobioma, što dalje utiče na celokupni organizam i rizik od nastanka bolesti.
– Sve je više dokaza koji ukazuju na to da je vreme prolaska hrane kroz creva ključni faktor u oblikovanju sastava i aktivnosti crevne mikrobiote, što je usko povezano sa zdravljem čoveka – objasnili su naučnici u radu koji je predvodio dr Henrik Roager, istraživač mikrobioma sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.
– I obimne populacione studije i istraživanja manjeg obima identifikovala su vreme tranzita kao glavnu varijablu koja dovodi do velikih razlika u izgledu stolice kod pojedinaca. Uprkos tome, vreme tranzita se i dalje retko uzima u obzir u istraživanjima ljudskog mikrobioma – istakli su autori studije.
Šta sve utiče na brzinu prolaska hrane kroz creva
Analizirajući desetine objavljenih radova, naučnici objašnjavaju da na brzinu probave utiče čitav niz faktora. Pre svega, tu su vrsta ishrane i samih sastojaka u hrani. Međutim, izuzetno su važni pol i životna dob:
- Pol: Vreme prolaska kroz creva generalno je kraće kod muškaraca.
- Starost: Kod starijih osoba ovaj proces obično traje duže.
Dodatno, fizička aktivnost, nivo stresa, upotreba lekova i genetika značajno utiču na ritam varenja. Ove individualne razlike mogu vremenom da se akumuliraju i stvore uslove u kojima i previše brzo i previše sporo varenje ostavljaju posledice po organizam.
Sporo varenje, zatvor i rizik od raka debelog creva
Kada je reč o oboljenjima gastrointestinalnog trakta, usporen tranzit može da izazove prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO). Ovo je česta pojava kod pacijenata sa sindromom iritabilnog creva (IBS), za koji se veruje da je direktno povezan sa brzinom prolaska hrane.
Isti faktor utiče i na inflamatorne (zapaljenske) bolesti creva (IBD), koje se često manifestuju dijarejom ili zatvorom.
I zatvor i inflamatorne bolesti creva predstavljaju faktore rizika za razvoj raka debelog creva, koji je treći najčešći uzrok oboljevanja od karcinoma u svetu. Rak debelog creva je, pored ostalih faktora načina života, povezan sa ishranom zapadnog tipa i produženim vremenom prolaska hrane kroz creva, što može da dovede do izmene u sastavu žučnih kiselina – ističu naučnici, a prenosi „Science alert“.
Uticaj usporenog varenja proteže se i izvan probavnog sistema – hronični zatvor i izmenjene navike pražnjenja creva povezani su i sa neurološkim oboljenjima, poput Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i multiple skleroze.
Zašto je opasno kada hrana predugo stoji u crevima
Iako se mnogi uzročni mehanizmi još istražuju, naučno objašnjenje leži u hemijskim procesima unutar mikrobioma. Kada se varenje previše uspori, crevnim bakterijama nestaje ugljenih hidrata koje bi mogle da razgrađuju, pa one menjaju način rada – smanjuju proizvodnju korisnih masnih kiselina i počinju da stvaraju štetna jedinjenja.
– Kada se tranzit uspori, fermentabilni ugljeni hidrati se potroše pre nego što stolica stigne do krajnjeg dela debelog creva. Bakterije tada sa fermentacije ugljenih hidrata i stvaranja zdravih masnih kiselina prelaze na fermentaciju proteina – objasnio je za „Healthline“ dr Ketan Tanki, kolorektalni hirurg iz Medicinskog centra Long Bič u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju
Time se proizvode metaboliti – amonijak, vodonik-sulfid, fenoli, indoli i masne kiseline razgranatog lanca.
– Ovi produkti su direktno toksični za ćelije debelog creva (kolonocite), oštećuju njihovu DNK, izazivaju mutacije koje vode do raka i povećavaju propustljivost sluznice creva, što podstiče sistemsku upalu – istakao je dr Tanki.
Korak ka novim metodama prevencije i lečenja
Autori studije naglašavaju da njihov rad ne daje konačan odgovor na pitanje koja je tačno dužina tranzita idealna, ali jasno pokazuje da je reč o parametru koji nauka tek treba do kraja da razume.
– Uključivanjem merenja vremena prolaska kroz creva u studije vezane za crevni mikrobiom, možemo da unapredimo razumevanje veza između crevnog mikrobioma, ishrane i bolesti – poručuju istraživači.
Ova otkrića bi, prema njihovom mišljenju, mogla da otvore vrata novim metodama prevencije, dijagnostike i lečenja brojnih oboljenja digestivnog sistema.
Kada je neobičan izgled stolice razlog za hitan odlazak kod lekara
Jedan od najjednostavnijih pokazatelja zdravlja sistema za varenje su promene u stolici. Nije svaka promena u stolici znak ozbiljnog problema, ali krv u stolici ili izuzetno tanka stolica zahtevaju odlazak kod lekara.
Kako izgleda zdrava stolica
Promene u stolici znače svako odstupanje od onoga što se smatra uobičajenim kada je reč o boji, izgledu stolice i učestalosti pražnjenja stolice:
- Boja stolice: Boja i oblik mogu da variraju, ali normalna boja stolica je obično smeđe nijanse.
- Izgled stolice: Stolica treba da bude čvrsta, meka i da lako prolazi prilikom pražnjenja.
- Učestalost pražnjenja stolice: Opšte pravilo glasi – manje od tri pražnjenja creva nedeljno označava zatvor.
Šta upozoravajući znaci u stolici mogu da znače
Nije svaka promena u crevnim navikama alarmantna, ali dva gastrointestinalna simptoma koja najviše zabrinjavaju su:
- krv u stolici ili na toalet papiru
- i promene u debljini stolice, posebno kada je izuzetno tanka, poput olovke.
Većina promena u stolici, poput prisustva nesvarene hrane u stolici ili male količine sluzi, obično nije opasna. Međutim, ako ovi simptomi potraju ili se jave zajedno sa drugim problemima – nenamernim gubitkom težine, stalnim bolom u stomaku ili krvavom stolicom – vreme je za odlazak kod lekara.
Što se tiče boje stolice, postoji širok raspon nijansi:
- smeđa i zelena stolica uglavnom se smatraju uobičajenim,
- crvena ili plava boja često potiče od hrane, poput cvekle ili veštačkih boja,
- svetla ili glinena stolica može da ukazuje na probleme sa žučnim sistemom, jetrom ili pankreasom,
- crna stolica često signalizira krvarenje u crevima i zahteva medicinsku procenu.
Milica Marković Urednik Blic zdravlja.
