- Batat je izuzetno bogat vitaminom A, vlaknima i biljnim skrobom, što ga čini veoma hranljivom namirnicom.
- Najveću korist za regulaciju šećera u krvi pokazuje kuvani, a ne pečeni ili prženi batat, zbog nižeg glikemijskog indeksa.
Batat verovatno najčešće prepoznajete kao narandžasti prilog uz pečenje koji se sve češće nalazi na našim trpezama, a većina nas ga jede bez prevelikog razmišljanja o tome šta on zapravo radi unutar našeg organizma. Za namirnicu koja se ubraja u hranu za utehu, ovaj slatki koren je neverovatno bogat hranljivim materijama. Samo jedan pečeni batat srednje veličine sa korom obezbeđuje oko 1.403 mikrograma vitamina A, prema podacima Kancelarije za dijetetske suplemente Nacionalnog instituta za zdravlje, što pokriva čak oko 156 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Pored toga, batat sadrži biljna vlakna i skrob koji hrane dobre bakterije u crevima i utiču na nivo glukoze u organizmu na načine koje možete sami kontrolisati samim izborom kulinarske pripreme.
Snižava nivo šećera u krvi?
Najjasniji naučni dokazi o uticaju batata na regulaciju glukoze potiču iz Kohranovog pregleda objavljenog u februaru 2012. godine, koji je objedinio podatke iz dva klinička ispitivanja na 122 osobe sa dijabetesom tipa 2.
Uzimanje 4 grama preparata od batata svakog dana snizilo je nivo HbA1c, tromesečnog proseka šećera u krvi, za oko 0,3 odsto u poređenju sa placebom tokom perioda od 3 do 5 meseci.
Iako je ovaj efekat umeren, važno je napomenuti da su u ispitivanjima istraživači koristili kajapo, koncentrovani ekstrakt bele sorte batata, a ne klasičan pečeni koren iz supermarketa. Stručnjaci koji su radili na pregledu istakli su da nisu zabeleženi nikakvi ozbiljni neželjeni efekti.
Zašto je kuvanje bolje od pečenja
Način pripreme igra znatno veću ulogu nego što većina ljudi misli. Studija objavljena u stručnom časopisu Žurnal za ishranu i metabolizam merila je glikemijski indeks kod 10 različitih sorti batata pripremljenih na 4 različita načina.
Kuvani uzorci imali su glikemijski indeks između 41 i 50, što se zvanično svrstava u niske vrednosti. Pečeni batat u rerni imao je indeks od 82 do 94, dok su prženi komadi imali vrednosti između 79 i 93.
Istraživači su ovu drastičnu razliku povezali sa rezistentnim skrobom. Kuvanje i potom hlađenje ovog korena pretvara deo skroba u oblik koji naše tanko crevo ne može u potpunosti da razgradi. Zbog toga znatno manje šećera naglo dospeva u krvotok, pa se nivo glukoze podiže znatno sporije i ujednačenije.
Šta vlakna rade kada stignu do vaših creva
Taj isti rezistentni skrob putuje dalje kroz digestivni trakt i služi kao hrana za korisne bakterije koje žive u debelom crevu, predstavljajući jedno od najbolje istraženih prebiotskih vlakana. Ispitivanja na ljudima pokazala su promene u crevnoj mikrobioti koje pogoduju razvoju bifidobakterija, grupe mikroorganizama povezane sa zdravijom crevnom florom i proizvodnjom masnih kiselina.
Jedan pečeni batat srednje veličine pored rezistentnog skroba donosi i nekoliko grama dijetetskih vlakana, što pomaže u dostizanju dnevnog cilja unosa vlakana koji većina odraslih ljudi inače ne uspeva da ispuni.
Karakteristična narandžasta boja potiče od beta karotena, pigmenta koji telo pretvara u vitamin A. Ovaj vitamin je ključan za stvaranje rodopsina, pigmenta u mrežnjači koji omogućava oku da jasno vidi pri slabom osvetljenju.
Naučni pregled iz 2019. godine objavljen u časopisu Nauka o hrani i ishrana naveo je da oko 100 do 150 grama narandžastog batata u svakodnevnoj ishrani može u potpunosti sprečiti nedostatak vitamina A kod ugrožene dece. Tokom ispitivanja u Mozambiku, deca koja su jela narandžastu sortu imala su znatno veći nivo retinola u krvi.
