U poslednje vreme se mnogo priča o tome kako i koliko ishrana može da utiče na opšte raspoloženje čoveka, pa čak i da bude uzrok ozbiljne bolesti kao što je depresija.
Koliko je ishrana bitna za naše fizičko zdravlje isto toliko utiče i na naše mentalno i duhovno zdravlje.
I koliko ishrana može da poboljša zdravlje, isto tako može i da ga pogorša ako se ne hranimo adekvatno.
Nekoliko godina u nazad, mnoge države (V.Britanija, Španija, Norveška, Grčka, Japan i Koreja) su isakle rezultate studija koje jasno zaključuju da je:
Ono što jedemo u direktnoj vezi sa tim kako se osećamo.
Definitivni zaključak je da se ishrana koja uključuje prerađene namirnice i šećer povećava rizik od depresije čak i do 58%.
Konzumiranje prerađenih ugljenih hidrata i unošenje male količine preoteina uzrokuju brze i negativne oscilacije nivoa šećera u krvi, a nestabilan nivo glukoze u telu remeti brojne fiziološke funkcije i izaziva depresiju.
Nizak nivo šećera u krvi može biti krivac za:
nagle promene raspoloženja
nizak nivo samopouzdanja
opštu slabost
hipersenzitivnost
Treba unositi složene ugljene hidrate kao što su testenine, hleb, krompir i mahuranke.
Zbog sporog i ravnomernog otpuštanja šećera u krv prilikom varenja.
Hrana životinjskog porekla u telu stvara kiselu reakciju a hrana biljnog porekla stvara baznu reakciju.
Tako da bi trebalo unositi 70% (alkalne) i 30% (kisele) hrane.
Kada u našoj ishrani preovladava hrana koja u telu stvara kiselu reakciju, pogoršava nam se raspoloženje i postajemo nervozni, umorni i depresivni!
Jedna od najbitnijih stvari:
Dokazano je i da velika količina omega-3 masnih kiselina smanjuje rizik od depresija.
I to jer one drastično povećavaju sposobnost organizma da se brani od stresa.
Pokazalo se da moždane ćelije tretirane omega-3 masnim kiselinama drugačije (pozitivno) reaguju na hormon stresa.
Omega-3 masne kiseline se u najvećim količinama nalaze u morskim ribama (losos, skuša, tuna)
Takođe, konzumacija prerađenog šećera, kofeina, alkohola i masnoća reaguju suprotno – negativno.
PREDSTAVLJAMO SPISAK HRANE – PROTIV DEPRESIJE
Konzumirati puno vode – voda je važno oružje u borbi protiv depresije
Integralni ugljeni hidrati – stabilizuju nivo šećera u krvi
Kari – glavni sastojak je kurkuma. Ajurvedska medicina navodi upravo kurkumu kao hranu protiv despresije i raznih anksioznih stanja.
Tamno lisnato povrće
Skuša – odličan izvor omega-3 masnih kiselina
Pasulj – sadrži triptofanom koji je neophodan za stvaranje serotonina (hormona sreće)
Crvena paprika
Pomorandža – pomaže razvoj serotonina
Borovnica – jedna studija trvrdi da konzumacija popravlja raspoloženje za 15%
Ananas i banana – banana stimulišu razvoj serotonina a ananas pozitivno utiče na nervni sistem
Jaja
Kalcijum – pomaže kod lošeg raspoloženja, umora i problema sa spavanjem. Velika šolja mleka je odličan izbor. Kalcijum se takođe nalazi i u brokoliju, i susamu.
Gvožđe – manjak zvožđa uzrokuje umor, manjak energije i anemiju (posebno kod žena zbog menstruacije). Manjak se može nadoknaditi džigericom, govedinom, graškom i lešnicima. Vegetarijanci ga mogu nadoknaditi uz pomoć vitamina C.
zdravasvest.com
Preporučujemo Vam našu 100% prirodnu prodavnicu –
