Prženje na masti je zdravije nego na suncokretovom ulju, kažu naučnici.
Decenijama su nas dezorijentisali informacijama o hrani koju jedemo, govoreći nam šta je zdravo, a šta nije. Na primer, od početka 20. veka govorili su nam da je svinjska mast nezdrava i da je treba zameniti biljnim uljima. Ali, šta je zapravo istina?
Istina i laž su zamenjene mestima.
Istina je suprotna od onoga u šta su nas ubeđivali. Tačno je da konzumiranje masti treba da bude umereno, ali prženje hrane na masti je zdraviji pristup nego korišćenje većine biljnih ulja. To potvrđuju najnovija istraživanja.
Biljna ulja oslobađaju otrove pri prženju.
U stvarnosti, kada se zagreju do temperature za prženje, mnoga biljna ulja oslobađaju toksična jedinjenja koja mogu izazvati brojne ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući rak, demenciju i bolesti srca.
Istraživanje profesora Martina Grotvelda De Monfora
Profesor Martin Grotveld De Monfor sa Univerziteta u Lesteru, stručnjak za bioanalitičku hemiju i hemijsku patologiju, nedavno je zamoljen da sprovede istraživanje kako bi utvrdio koje kulinarske masti i ulja su najzdravija. Njegovi zaključci doveli su u pitanje dosadašnja uverenja o upotrebi zasićenih u odnosu na polinezasićene masti.
Iako nam dugo govore da su polinezasićene masti, kao što su one u suncokretovom ulju, zdravije od zasićenih masti koje se nalaze u puteru i masti, De Monforovi rezultati govore drugačije.
Iz članka objavljenog na sajtu Univerziteta:
„Kada se masti i ulja zagrevaju, dolazi do promene njihove molekularne strukture. Pri tome nastaju hemijska jedinjenja koja se zovu aldehidi. Oni mogu dovesti do srčanih bolesti i raka.“
Profesor Grotveld je otkrio da suncokretovo i kukuruzno ulje proizvode i do 20 puta više opasnih aldehida nego što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). On i njegov tim ustanovili su da hrana pržena na ulju od uljane repice, puteru, guščijoj masti ili maslinovom ulju oslobađa znatno manje toksičnih aldehida nego ona pržena na suncokretovom, kukuruznom i drugim uobičajeno korišćenim biljnim uljima.
A kako je onda mast stekla tako lošu reputaciju?
Ovo je poučna priča. Mast je samo jedan od mnogih proizvoda koje su nam savetovali da izbacimo iz ishrane. Kao i kod mnogih drugih tobože „nezdravih“ namirnica, stvarni razlog je bio profit – neko je želeo da zaradi na njenoj zameni.
U slučaju masti, kompanija Procter & Gamble nas je obmanula kako bi prodala svoj novi proizvod – Crisco, izumljen u laboratoriji 1907. godine.
Godine 1906. objavljen je roman „Džungla“ Eptona Sinklera. U njemu su bile opisane naturalističke scene rada u mesnoj industriji i mračne scene čikaških klanica. Iako je u pitanju fikcija, opisi radnika koji padaju u ključale kazane s mašću bili su dovoljni da kod mnogih izazovu gađenje i odbojnost.
Ipak, gađenje javnosti prema upotrebi masti, izazvano čitanjem knjige, možda nije bilo dovoljno da se promeni situacija na tržištu — sve dok kompanija „Procter & Gamble“ nije počela da prodaje poseban margarin (tvrdu masnoću), napravljenu od biljnih ulja.
Kompanija je aktivno tražila način da se reši ogromnih količina ulja od pamuka, jer se tržište sveća naglo smanjilo nakon izuma električne sijalice.
Ko je, kako i zašto uprljao reputaciju masti?
Godine 1907, nemački hemičar E. S. Kajzer predstavio je u sedištu kompanije „Procter & Gamble“ u Sinsinatiju svoj izum: masnu kuglu koja je izgledala kao mast i pripremana kao mast — ali bez ikakve veze sa svinjama. To je bilo hidrogenizovano pamučno ulje.
Kompanija je putem pametnog marketinga uspela da ubedi javnost, koja je već osećala gađenje zbog Sinklerove knjige, da je u laboratoriji stvoren proizvod koji je čistiji i zdraviji.
„Procter & Gamble“ je pokrenula reklamnu kampanju kojom je ljude navela da misle da postoje strašne priče o falsifikovanoj masti. Ostali reklamni materijali hvalili su Crisco kao čistu i zdravu hranu. Proizvod je pakovan u belu ambalažu, a u mase je poslat slogan:
„Želudac pozdravlja Crisco“. Ostalo je — istorija.
Godine 1950, naučnici su ponovo „uprljali“ reputaciju masti, tvrdeći da zasićene masti uzrokuju srčane bolesti.
Do tog trenutka, široke narodne mase su već počele da izbegavaju mast.
Pouka cele priče je sledeća:
Svaki put kad vam kažu da je u laboratoriji stvoren proizvod kvalitetniji i zdraviji od prirodne supstance koju su vaši preci koristili hiljadama godina — neće vam škoditi zdrava doza skepse. Razmišljajte svojom glavom, inače ćete ponovo postati žrtva obmane.
Činjenica da je preko 90% svetske populacije u istoj situaciji — nije razlog za spokoj, niti opravdanje za lakomislenost.
Sergej TKAČ
Prevela Slađana Lazić
