Hipnoza (takođe nazvana hipnoterapija) je proučavana za brojna stanja, uključujući sindrom iritabilnog creva (IBS), anksioznost (npr. pre medicinskih procedura ili operacija), simptome menopauze, valunge vrućine kod preživelih od raka dojke, glavobolje i posttraumatski stresni poremećaj. Takođe je proučavana za kontrolu bola i prestanak pušenja. Postoje dokazi da hipnoterapija usmerena na creva (vrsta hipnoterapije u kojoj praktičari daju sugestije usmerene na to da ljudima omoguće kontrolu i normalizaciju svojih gastrointestinalnih funkcija) može pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života kod ljudi sa IBS-om. Praktične smernice koje je 2021. godine izdao Američki koledž za gastroenterologiju preporučuju psihoterapije usmerene na creva, uključujući hipnoterapiju usmerenu na creva, za lečenje simptoma IBS-a. Međutim, ova preporuka je uslovna i zasnovana na dokazima veoma niskog kvaliteta. Sve veći broj dokaza sugeriše da hipnoza može pomoći u upravljanju nekim bolnim stanjima. Neke studije su pokazale obećavajuće rezultate hipnoze za anksioznost povezanu sa medicinskim ili stomatološkim procedurama, ali ukupni dokazi nisu konačni. Studije o hipnozi kao pomoći u prestanku pušenja dale su kontradiktorne rezultate. Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da hipnoza može pomoći u poboljšanju određenih simptoma menopauze, kao što su valovi vrućine. U dokumentu Severnoameričkog društva za menopauzu iz 2015. godine preporučena je hipnoza za upravljanje valovima vrućine, ali je priznato da su povoljni dokazi ograničeni.
www.nccih.nih.gov
Postoji mnogo definicija o tome šta je to hipnoza.
Jedna od njih, koja možda najbolje opisuje fenomen hipnoze, je ta da je hipnoza veštački izazvano stanje izmenjene, sužene svesti. To stanje se karakteriše uvećanom pažnjom, koncentracijom i izuzetno povećanom sugestibilnošću.
Stanje hipnoze nije stanje sna, iako je u toku hipnoze moždana aktivnost usporena, a kora velikog mozga inhibirana. Ali to nije difuzno kao kod sna, već parcijalno pogađajući uglavnom motorne zone u kori velikog mozga. U pravom snu, mentalna aktivnost je zaustavljena, dok je u hipnozi mentalna aktivnost održana i aktivna.
Hipnotičko stanje se karakteriše koncentracijom pažnje i izuzetno velikom sugestibilnošću. Ona je daleko veća nego u budnom stanju. To omogućava implementaciju hipnotičkih i posthipnotičkih sugestija koje deluju dugotrajno po izlazu iz hipnotičkog sna. Najčešći opis hipnotičkog sna je osećaj duboke relaksacije, prijatno, mirno stanje slično meditaciji.
U stanju hipnoze klijent nikada ne spava, svestan je a pojedina čula su osetljivija nego u budnom stanju.
Kod pojedinih klijenata postoji određena doza straha od prve hipnoterapijske seanse. Ona je izazvana uglavnom strahom od nepoznatog iskustva koji ih očekuje kao i osećanjem gubitka kontrole tokom hipnotičkog sna.
Hipnoterapeut je tu da pomogne, pa se posle prve seanse ovo osećanje gubi i klijenti sa uživanjem ulaze u hipnotičko stanje kod svake sledeće hipnoterapijske seanse.
hipno-psihocentar.rs
