Brezova guba

Fomitopsis betulina (Bull.) B.K. Cui, M.L. Han & Y.C. Dai

(ex Piptoporus betulinus (Bull.) P.Karst.)

Brezov trud

Brezova guba; brezov nos, brezov nosač, berberski kaiš – u prevodu sa engleskog; kanbantake — japanski; trutovik berezovij, berezovaja gubka – ruski.

U prošlosti su je ljudi koristili za potpaljivanje vatre, ali i kao abrazivno sredstvo za oštrenje noževa, zbog čega je i dobila naziv berberski kaiš.

Plodno telo: u razmeri 4-20/5-25/2-6cm (širina/dužina/debljina), bez drške ili sa drškom u začetku (ako je ima onda je sa strane, kratka i debela, boje šešira), oblika jastuka ili spljoštene kopite, zaokrugljena, podseća na bubreg, mestimično ispucale površine, čiji kraj je tup, zaokrugljen i savijen na dole. Površina šešira je glatka, ponekad sjajna, žuta, braon ili sivo-braon (kao mlada potpuno bela), pokrivena tankom, lako ljuštivom, često napuklom kožicom.

Meso: monolitno, belo, meko kod mlade gljive, a kao pluta žilavo kod stare. Na ukus veoma gorko.

Sporonosni sloj: cevast, cevčice su bele do kremasto-bele, 2-8 mm duge, 3-4 po mm2, sazrevanjem tamni (žute do žuto-braon), pore su meke, zaokrugljene ili blago kvadratične, nejednakih veličina.

Spore: bezbojne.

Prah spora: bledo-žut.

Raste kao parazit na živim stablima breze, ali i na posečenim deblima i njihovim granama, od kraja leta do potpunog zahlađenja. Odgovara joj umerena klima, kao što je na Balkanu.Treba je tražiti u autohtonim šumama breza na Zlatiboru i Vlasinskoj visoravni. Na mrtvim, posečenim stablima lekovitost ove gljive se umanjuje za 50%, zbog hranljivih materija koje bi inače dobila iz živog drveta.

Na brezama uzrokuje žuto-sivu ili crveno-braon trulež, koja se brzo širi od kraja ka centru stabla.

Brezov trud je jednogodišnja gljiva i bere se od jeseni do zime.

Farmacijska i medicinska svojstva

Iz ove gljive izdvojena su mnoga jedinjenja uključujući poliprenoidne kiseline, 1-3-beta-D-glukopiranozu, ergosta-7, 22-dien-3-beta-ol, fungisterol, ergosterol, kiseline i dr.

Pentaciklični triterpeni plodonosnih tela su pokazali antineoplastično delovanje. U Poljskoj je sproveden eksperiment gde je ekstrakt davan oralno (3 g dnevno) ženki psa sa tumorom grlića materice, takav tretman je rezultovao povlačenjem tumora posle pet sedmica

Antitumorsko delovanje ove vrste se pripisuje heteroglikanima u neprečišćenom ekstraktu, kao i betulinskoj kiselini, što daje nadu za lečenje melanoma.

Polisahardini ekstrakt pokazuje smanjenje sarkoma 180 za 90% i Erlihovog karcinnoma. Istraživanje vodenog ekstrakata ove gljive u Nemačkoj je pokazalo smanjenje tumora sarkoma 180 od 49,2%. Dodatkom 4% natrijum hidroksida i etanolnog esktrakta u vruću vodu, procenat smanjenja tumora je povećan na 72%.

Ekstrakt pripremljen od suvih plodnih tela ove gljive korišćen je u eksperimentima u kojima je ispitivano antkancerogeno delovanje na ćelije karcinoma pluća (A549), adenokarcinoma debelog creva (HT-29), Antikancerogeno delovanje ispitivanog ekstrakta pripisuje se smanjenoj proliferaciji tumorskih ćelija, njihovoj pokretljivosti kao i smanjenju morfoloških promena do kojih dolazi. Pri tome, važno je istaći, da je ekstrakt ispoljio vema nisku, ili gotovo nikakvu toksičnost prema zdravim ćelijama (Lemieszek i dr, 2009g).

Betulinska kiselina, poreklom iz breze i koncentrovana u plodonosnom telu gljive je pokazala antitumorsko delovanje na ljudski melanom. Betulinska kiselina pomaže i za indukovanje programirane smrti ćelija kroz složeni lanac delovanja./ apoptoza /

Antiinflamatorno, antivrusno i antibakterijsko delovanje

Esktrakt plodonosnih tela gljive je pokazao antibiotsko delovanje širokog spektra. Brezova guba pokazala je jako inhibitorno delovanje na Staphylococcus aureus, Mycobacterium smegmatus, Psedumonas aeruginosa i Bacillus subtilis.

Piptamin je nov antibiotik, izolovan iz gljive (Ref). To jedinjenje je pokazalo delovanje protiv Staphylococcus aureus i Enterococcus faecalis u količinama od samo 0,78 ug/mL i 1,56 ug/mL.

Ova gljiva ima i protivupalno delovanje. Takozvani „gljiveriterpeni“, izolovani iz plodonosnih tela gljive pokazali su značajno inhibiranje određenih puteva zapaljenskih procesa u organizmu, posebno na prostaglandine (SOH-1. SOH-2 i 3-gama-HDS), koji su ključni faktori zapaljenja.

A, B i C takođe imaju različito protivupalno delovanje.

Nukleinska kiselina izolovana iz plodonosnih tela, štiti miševe od infekcije kod zaraze virusom encefalita. Kada je davan intravenozno, ekstrakt ove gljive sprečavao je smrtonosni ishod kod infekcije encefalitnim virusom. U testovima na miševima ekstrakt Brezove gube pokazao je potancijal ka sticanju otpornosti prema poliomielitu.

Kanamoto i sar. su izolovali betulinsku kiselinu, koja je nazvana YI-FH 312, kao novo jedinjenje protiv HIV-a, jer blokira replikaciju virusa. Pol Stamats je patentirao ekstrakt od micelijuma ove gljive protiv različitih virusnih oboljenja posle istraživanja virusa Vaccinia virus.

Slabije delovanje je zabeleženo protiv nekih arenavirusa, kao što je na primer virus „zapadnog Nila“, koji se širi preko komaraca.

U skorijim istraživanjima potvrđeno je antibakterijsko dejstvo brezovog truda protiv brojnih zajedničkih bakterija poput Staphylococcus aureus, Bacillus megaterium (Suay i dr, 2000), E.coli, Bacillus subtilis (C.Keler i dr, 2002).

Iz brezovog truda izolovani su i lanostanoidi, koji su u velikom broju istraživanja pokazali antiupalne osobine (Wangun i dr, 2004, Kamo i dr, 2003).

U eksperimentu sa miševima tretirani tripertinima plodnog tela, potisnuti su edemi i hronična upala kože.

Nekad je korišćena za zaustavljanje krvarenja, previjanje rana i protiv stomačnih tegobe. Kako bi zaustavili krvarenje, ljudi su pekli prah ove gljive dok ne pocrni, a onda je stavljali na ranu i previjali je.

Upotrebljavana je u celoj Evropi, a i dalje se koristi u Italiji i Poljskoj, kao pomoć kod izbacivanje parazita iz probavnog trakta.

Još je ledeni čovek Eci, otkriven 1991.godine u Alpima, između Austrije i Italije, nosio u svojoj torbi primerke ove gljive, zajedno sa bukovim trudom (Fomes fomentarius).

U Engleskoj je takođe korišćena za zaustavljanje krvarenja, ali su je rezali na listiće i te listiće stavljali na rane. Takvi listići su služili i kao zakrpe za obuću. Jedan austarlijski lekar proslavio se tako što je brezovim trudom lečio urasle nokte. U Češkoj je služila za lečenje stomačnih tegoba i rektalnog kancera.

Postoji slučaj gde je čovek kome je dijagnosticiran zloćudni rak prostate i kome nisu predviđali dug život, koristio čaj od praha ove gljive (prah je stavljao u vrelu vodu) svaki dan, sve dok rak nije u potpunosti nestao. Poživeo je još deset godina, a bolest mu se nije vraćala (Christina Eljasz, 2009).

Za lečenje i profilaktiku koriste se zdravi tek sazreli primerci. Kad se ubere brezov trud, nareže se na listiće i osuši. Suvi listići se upakuju i čuvaju u frižideru. Po želji se mogu samleti i u prah. U šolju vrele vode ide jedna kafena kašičica ovog praha, ostavi se jedan čas i onda konzumira. Druga mogućnost upotrebe je alkoholni ekstrakt.

Takođe, prah gljive može da se ispeče dok ne pocrni i da se stavlja na rane kao antiseptik i hemostatik.

Za Gljive Balkana ;9 Srđan Veselinović

Stručni konsultant – Prof. dr Violeta Mitić

BIBLIOGRAFIJA

– Mihail Višnevskiй, Lekarstvennыe gribы: bolьšaя эnciklopediя, Moskva, 2014.

– Vladimir Vъžarov, Lečebnite gъbi v Bъlgariя, Sofiя, 2013.

– International journal of medicinal mushrooms“ 2011.

Bioactivity of European medicimal polypores “ Philipp Dresch, Ulriche Grienke, 2015.

– Ethnomycological remarks on the Icemans fungi.2000, P.Pangels.

– Anticancer Effect of Fraction Isolated from Medicinal Birch Polypore Mushroom, Piptoporus betulinus (Bull.: Fr.) P. Karst. (Aphyllophoromycetideae): In Vitro Studies /Marta Kinga Lemieszek

Department of Medical Biology, Institute of Rural Health, Lublin, Poland

FOTO – po odobrenju autora Marko Hadži Đokić, Vranje

– Marajan Kuštera, Gljive Balkana