O zdravlju danas ima toliko priča da se ponekad čini kao da čovek ne živi svoj život, već beskrajno pokušava da isprati nove zabrane i preporuke koje stižu sa svih strana. Ako sluša sve redom, na kraju više nije jasno šta uopšte sme da jede, šta da pije, kako da živi i kome da veruje.
Juče su govorili da je kafa skoro otrov, a danas uveravaju da je korisna. Najpre savetuju da se odreknete mesa, a zatim se pojavljuju nova istraživanja koja govore sasvim suprotno. Neko poziva da se zauvek izbaci so, neko plaši šećerom, neko proglašava masti neprijateljem, a onda se ispostavi da ništa nije tako jednostavno. Čovek to čita, sluša, pokušava da razume i u jednom trenutku se jednostavno umori, jer se saveti menjaju brže od vremena.
Na toj pozadini posebno je zanimljivo čitati razmišljanja ljudi koji su živeli pre više stotina godina, kada nije bilo ni laboratorija, ni savremenih analiza, ni složene tehnike, a mnoge stvari su razumeli toliko precizno da njihove reči i danas zvuče razumno.
Avicenu nisu bez razloga nazivali kraljem medicine. Njegovo pravo ime bilo je Ibn Sina, i za svoje vreme bio je čovek gotovo neverovatnih razmera: lekar, naučnik, filozof i mislilac koji je na zdravlje gledao ne kao na borbu protiv pojedinačne bolesti, već kao na čitav sistem u kojem je važno sve – i telo, i navike, i ishrana, i duševno stanje, pa čak i način razmišljanja.
Mnogi njegovi saveti preživeli su vekove zato što nisu bili zasnovani na modi ili prolaznim teorijama. U njima je postojalo razumevanje jedne jednostavne istine: zdravlje se ne održava čudesnim sredstvom, već se gradi kroz način na koji čovek živi svakoga dana.
Još pre više stotina godina Avicena je govorio:
„Nema beznadežnih bolesnika. Postoje samo beznadežni lekari.“
Evo pet Aviceninih pravila koja i danas zvuče iznenađujuće savremeno.
1. Kretanje je lek koji se ne može zameniti
Avicena je govorio:
„Nijedan lek na svetu ne može zameniti kretanje.“
„Čovek koji prestane da se bavi fizičkim vežbama često počinje da propada, jer snaga njegovih organa slabi usled nedostatka kretanja.“
„Čoveku koji se umereno bavi fizičkim vežbama nije potrebno nikakvo lečenje.“
Ako se malo bolje razmisli o ovim rečima, u njima se krije vrlo jednostavna istina koju mnogi znaju, ali često odlažu za kasnije.
Čovek nije stvoren za nepokretnost. Telo ne voli stagnaciju. Kada mišići ne rade, kada dani prolaze između fotelje, automobila, kauča i kreveta, organizam postepeno počinje da gubi snagu, i to radi tiho i neprimetno. Najpre se javlja umor, zatim težina, potom slabost, pa počinju da bole zglobovi i leđa, san postaje lošiji, raspoloženje se menja, i čini se kao da je sve to samo posledica godina ili nagomilanih problema, iako često sve počinje običnim nedostatkom kretanja.
Avicena je upozoravao i na drugu krajnost – nije pozivao ljude da se iscrpljuju do iznemoglosti. Govorio je upravo o razumnom opterećenju koje odgovara uzrastu i zdravstvenom stanju čoveka.
Šetnje, rad rukama, fizički rad, vežbe, kretanje u bilo kom obliku – sve to, prema njegovom mišljenju, održava telo u dobrom stanju mnogo bolje nego pokušaji da se leče posledice nepokretnog načina života.
Govorio je još jednostavnije: ako se čovek kreće umereno i redovno, mnogo lečenja mu možda uopšte neće biti potrebno.
2. Alkohol ne oprašta naviku
Avicena je bio veoma direktan u svojim stavovima:
„Stalno opijanje je štetno. Ono narušava prirodu jetre i mozga, slabi nerve, izaziva bolesti nervnog sistema i može dovesti do iznenadne smrti.“
Ove reči izgovorene su pre mnogo vekova, ali zvuče kao da su izrečene danas.
Mnogi ljudi navikli su da se teše mišlju da je sve pod kontrolom, da je čaša pića uveče sitnica, da se praznici ne računaju i da navika nije toliko opasna dok čovek radi i vodi uobičajen život. Međutim, problem sa takvim stvarima jeste u tome što šteta retko dolazi odmah. Ona se nagomilava polako i neprimetno.
Avicena je to razumeo i bez savremenih istraživanja: kada čovek štetnu naviku pretvori u deo svog života, cena ne stiže odjednom, već postepeno – kroz slabljenje organizma, bolesti i uništavanje unutrašnje snage.
a zdravlje nije gledao kao na stanje jednog organa, već kao na čvrstinu celokupnog organizma, koju je lako narušiti stalnim zloupotrebama.
3. Umerenost u ishrani važnija je od bilo koje dijete
Ni ovaj savet Avicena nije komplikovao:
„Budi umeren u jelu – to je prva zapovest,
Druga zapovest – pij manje vina.“
Danas ljudi često prelaze iz jedne krajnosti u drugu. Čas gladuju, čas prave „cheat day“, čas broje svaku mrvicu, pa se onda prepuste i jedu sve redom, a zatim ponovo započinju borbu sa sobom.
Avicena je predlagao smireniji i razumljiviji pristup.
Smatrao je da čoveku ne škodi samo prejedanje, već i stalna ograničenja ako se pretvore u nasilje nad organizmom. Hrana treba da održava snagu, a ne da postane izvor težine ili beskrajnog stresa.
Posebnu pažnju posvećivao je nekoliko stvarima.
Pre svega, savetovao je da se tokom jednog obroka ne pretrpava sto desetinama različitih jela. Kada čovek jede sve redom bez osećaja mere, želudac ne dobija zadovoljstvo, već dodatni posao.
Drugo, preporučivao je da se čovek ne prejeda pred spavanje. Danas to deluje očigledno, ali u njegovo vreme takve ideje predstavljale su pravi iskorak.
Leći na spavanje sa punim i teškim želucem znači ne dozvoliti organizmu da se normalno odmori. Umesto da se oporavlja, telo nastavlja da vari hranu.
I najvažnije – umerenost. Ne gladovanje, ne zabrane, ne mučenje, već osećaj mere koji je korisniji od bilo kog modernog sistema ishrane.
4. Bolest voli strah
Jedna od najsnažnijih Aviceninih misli glasi:
„Onoga ko se ne boji bolesti, boji se sama bolest.“
Naravno, ovde se ne misli na to da strah sam po sebi izaziva sve bolesti. Smisao je mnogo dublji.
Kada čovek počne da paniči, da se opterećuje i živi u stalnoj zabrinutosti, kao da se unapred predaje. Svaki bol deluje strašnije, svaka dijagnoza zvuči kao presuda, a snaga odlazi ne samo na lečenje već i na neprekidni unutrašnji strah.
Avicena je smatrao da duševno stanje direktno utiče na fizičko zdravlje.
To je lako razumeti i bez medicinskih termina. Kada je čovek stalno napet, loše spava, plaši se i brine, i organizam živi pod iscrpljujućim opterećenjem.
Smirenost ne uklanja bolest, ali pomaže čoveku da se bori.
Strah često oduzima snagu pre nego što to učini sam problem.
U tome se, možda, krije jedna od najtačnijih misli ovog velikog lekara: bolest nije samo pitanje tela.
5. Lenjost polako uništava čoveka
Avicena je govorio:
„Nerad i dokolica ne rađaju samo neznanje, već su istovremeno i uzrok bolesti.“
Ove reči zvuče strogo, ali u njima ima mnogo istine.
Kada čovek prestane da živi za nešto, prestane da se kreće, da se interesuje, da se opterećuje poslovima, mislima i zadacima, postepeno počinje da se gasi ne samo njegovo telo već i unutrašnji plamen.
Dokolica deluje prijatno samo kratko vreme. Dan odmora potreban je svakome. Ali kada odmor postane uobičajen način života, nastupa stagnacija.
Telo slabi bez kretanja. Um otupljuje bez rada. Čovek gubi energiju bez cilja.
Avicena je u tome video ne samo manu karaktera, već stvarnu pretnju zdravlju, jer život zahteva učešće. Kao da je organizam stvoren da deluje, razmišlja, kreće se, radi, savladava prepreke i oseća se korisnim.
I verovatno glavni smisao njegovih saveta nije u tome da čovek doživi tačno sto godina, jer taj broj niko ne može unapred znati.
Suština je u nečemu drugom: zdravlje se retko zasniva na tableti, čudesnom proizvodu ili jednoj ispravnoj navici. Ono se gradi od jednostavnih stvari koje čovek radi iz dana u dan. Upravo se u tom jednostavnom svakodnevnom životu, bez buke, bez krajnosti i bez neprekidne trke za pomodnim savetima, često krije ono pravo dugovečno i kvalitetno življenje.
oazaznanja.com
